Uporedo sa razvojem privrede,
na teritoriji opštine Kovačica,
posebna
pažnja se posvećuje razvoju službe
i socijalnoj zaštiti dece,
starih
i nezbrinutih lica.
Za
zdravstvenu zaštitu stanovništva na teritoriji opštine Kovačica
stara se zdravstvena ustanova “Dom
zdravlja Kovačica”
sa
zdravstvenim stanicama u Crepaji, Debeljači, Padini, Samošu, Idvoru
i Uzdinu. Pri zdravstvenim stanicama u svim mestima postoje apoteke.
U svim pomenutim mestima zastupljena je služba opšte medicine
(lekari opšte prakse). Dom zdravlja u Kovačici preko svojih posebnih
odeljenja, vrši
i
druge zdravstvene usluge.
Ovaj dom je najbolje opremljen
i
ima organizovanu službu opšte medicine,
dečiji i
školski dispanzer,
dispanzer za žene, antituberkulozni dispanzer, specjalističku
ambulantu, zubno-lekarsku službu, službu medicine rada
i
u novije vreme službu hitne pomoći koja pokriva teritoriju cele
opštine.
Kada
je reč o zdravstvenoj zaštiti, meštani
Putnikova
od svog doseljavanja pa i danas koriste zdravstvene usluge u
zdravstvenoj stanici u Uzdinu. Međutim uvek je postojala težnja
meštana da se u Putnikovu podigne ambulanta, gde bi lekar mogao
povremeno da dolazi uz obrazloženje da je jednostavnije i lakše da
jedan lekar povremeno dolazi u Putnikovo nego da svi meštani idu u
Uzdin. Naravno tadašnje vlasti su imale razumevanje za ovaj problem,
ali se čekao povoljan momenat za realizaciju ovakvog plana. Sa
pravne tačke gledišta, za realizaciju ovog plana postojala je
zakonska prepreka. Naime,
po tadašnjem zakonu o
zdravstvu da bi neko naseljeno
mesto dobilo ambulantu mora da je od najbliže zdravstvene stanice udaljeno
najmanje 5 km i drugo, da ima najmanje 500 stanovnika. Putnikovo
nije ispunjavalo ni jedan od ova dva uslova. Od Uzdina je udaljeno 4
km, a po popisu stanovnika od 1981. godine, imalo je 307 stanovnika.
Tadašnji aktivisti saveza komunista iz Putnikova Milosavljević Zlata
i Milivojević Milivoje na jednom od sastanaka insistirali su da je u
Putnikovu preko potrebna ambulanta.
Za ovo su navedeni brojni
razlozi, među kojima su naveli i najsvežiji slučaj koji se tada
desio kada je sin bolesnog oca morao da odnese na “tragače” (drvena
kolica na kojima se iznosi stajsko đubrivo iz štale) do Uzdina da
primi inekcije.
Tadašnji opštinski komitet SKJ-e,
je prihvatio ovaj predlog i izgradnju ambulante
u Putnikovu uvrstiti
u petogodišnji plan razvoja zdravstvene zaštite u opštini. Iako je
pripremljena sva potrebna dokumentacija sa realizacijom ovog
projekta se odugovlačilo. Tako je 1983. godine izašao zakon prema
kome se nemogu graditi neproizvodni objekti, odnosno nemože se novac
trošiti u neprivredne investicije. Ovim zakonom je izgradnja
ambulante u Putnikovu dovedena u pitanje. I pored toga za
realizaciju ovog plana najviše se zalagao Vinka Adam iz Uzdina,
koji je te 1983. godine postavljen za sekretara SIZ-a (samoupravna
interesna zajednica) za zdravstvo socijalnu i dečiju zaštitu u
Kovačici. U vezi sa ovim Vinka Adam danas kaže:
“Kada je prihvaćen predlog za izgradnju ambulante u
Putnikovu,
Opštinski SIZ za zdravstvo prihvatio se posla da uradi
predlog i pripremi svu potrebnu dokumentaciju i da se sve to
prosledi pokrajinskom sekretaru
SIZ-a,
za zdravstvo u Novom Sadu.
Prva
varijanta je bila da se ambulanta postavi u zgradi stare škole,
ali
se iz raznoraznih razloga od toga odustalo.
Zato je odlučeno da se
izgradi nova ambulanta,
te je u tu svrhu pripremljena sva potrebna
dokumentacija.
Međutim, sa ovim predlogom se dosta odugovlačilo,
jer
nikako nije mogao da se pronađe način kako da dođe do realizacije
ovog predloga,
jer Putnikovo kao naseljeno
mesto nije isunjavalo ni
jedan zakonski uslov za izgradnju ove ambulante.
1983.
godine ja sam postavljen za sekretara SIZ-a,
za zdravstvo socijalnu i
dečiju zaštitu u Kovačici.
Po ovom pitanju stvari su se još više
iskonplikovale kada je iste godine izašao zakon koji je zabranjivao
ulaganja u neprivredne investicije.
E,sada,
ja sam se kao čovek našao
u veoma delikatnoj situaciji.
Sa jedne strane smo obećali meštanima
Putnikova izgradnju ambulante,
a sa druge strane kada sam imenovan za
sekretara SIZ-a za zdravsvo od ovog projekta neće biti ništa.
Pošto
je Uzdin vešenacionalna mesna zajednica,
bili smo svesni da će se
teško moći objasniti meštanima Putnikova pravi razlog zbog kojeg se
nemože izgraditi ambulanta,
te da će se stvar odmah prebaciti na
nacionalnoj osnovi,
o čemu se tada i tek kako vodilo računa.
Razume
se,
ja sam sve ovo predočio pokrajinskom sekretaru
SIZ-a za
zdravstvo,
te smo ja i doktor Dimča Petru
(lekar u Uzdinu)
na
sastancima stalno potencirali ovo pitanje,
ja sam čak izgradnju
ambulante u Putnikovu uslovljavao ostavkom na mesto sekretara
SIZ-a
za zdravstvo,
jer sam ne mojom krivicom doveden gotovo pred
svršen čin.
Tri pune godine smo se borilli za ovu ambulantu,
i na
kraju se trud isplatio,
jer je ambulanta podignuta 1986.
godine.
Izgradnju ambulante je finansirao pokrajinski SIZ za
zdravstvo najvećim delom,
dok je jedan deo finansirao opštinski SIZ
za zdravstvo.”
|
. |
|
 |
|
Ambulanta
u Putnikovu
Izgrađena 1986.godine |
Zgrada ambulante je smeštena u dvorištu stare škole,
gde je do
asfalta urađena široka betonska staza
(2m).
Kamen temeljac je postavio
meštanin Vučetić Radosav.
Zgrada je urađena u površini od 50m2,
jedna
prostorija za prijem pacijenata,
jedna za inekcije,
prostorija za
priručnu apoteku i prostorije za sanitarni čvor.
Kada
je podignuta ambulanta u Putnikovu iste godine je zdravstvena
stanica u Uzdinu dobila putnička kola
(fiću)
te je doktor Dimča sa
medicinskim osobljem dva puta nedeljno dolazio u Putnikovo
(utorkom i
četvrtkom),
po dva sata od 13-15 časova. Lekari iz Uzdina su uglavnom
dolazili redovno, osim kada je veliko nevreme ili kola u kvaru.
U
poslednje vreme je u selu sve više staračkih domaćinstava,
te je potreba za zdravstvenim
uslugama mnogo veća nego ranije.
Zbog svega ovoga ukazala se
potreba,
pošto već postoji ambulanta,
da u Putnikovo svakodnevno radi
jedna medicinska sestra po potrebi a ostali dero radnog vremena u
ambulanti u Uzdinu.
U periodu od 2001-2002 godine,
povremeno je pod
ugovorom radila medicinska sestra iz Putnikova
(Milena
Simić-Stevanović).
Milena je radila svakodnevno po potrebi u
Putnikovu a ostalo radno vreme u Uzdinu.
U poslednje vreme,
ove
godine
(2003)
radila je pod ugovorom četvoročasovno radno vreme samo u
Putnikovu.
Međutim,
pošto nije bilo izgleda da u skoroj budućnosti
dobije stalno zaposlenje Milena se zaposlila
u
Beogradu, gde se i odselila sa porodicom.
Tako
je ponovo proradio sindrom male sredine.
Zbog malog broja stanovnika
selo je ostalo bez medicinske sestre iako je ovom mestu preko
potrebna.
Ni lekari više ne dolaze,
jer kako kažu nadležni iz doma
zdravlja u Kovačici,
ova ambulanta je ekonomski nerentabilna,
jer
prema uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova službeni glasnik
republike Srbije br.13. iz 1997. godine,
koja i danas važi,
između
ostalog se kaže:
”Zdravstvena stanica van sedišta opština organizuje
se za naseljeno mesto preko 3000 stanovnika.
Ambulanta se organizuje
za jedno ili više mesta sa preko 1500 stanovnika.
Prema ovoj uredbi
ambulanta u Putnikovu ima već muzejsku vrednost.T
o što je neko
uložio ogroman trud i naravno novac, smatrajući to moralnom
obavezom, kao humani gest prema stanovnicima ovog malog mesta,
nažalost, danas nema ekonomsko pokriće i mora pod katanac, čekajući
neka bolja humanija vremena.
Što
se zdravstvenog osoblja tiče,
po tom pitanju meštani Putnikova
i Uzdina imali su nešto više sreće.
Između dva svetska rata u Uzdinu
je radio lekar Slavko Kamenković rodom iz Botoša,
koji je po pričanju
starijih meštana mnogo pomagao Putnikovce u podizanju kolonije,
a
preglede im nikada nije naplaćivao.
Posle II
sv.rata,
u Uzdinu je radio lekar Petru Dimča,k
oji je ceo
svoj radni vek radio u Uzdinu i tako otišao u zasluženu
penziju.
Doktor Dimča da je radio bilo šta drugo sigurno bi promašio
profesiju.B
io je omiljen i u Putnikovu i Uzdinu.
Izvanredan lekar i
još bolji čovek.
Putnikovci su ga naročito cenili i poštovali,
jer se
ranije kod lekara išlo pešice (4km).
Doktor Dimča bi otvorio vrata od
ordinacije osmotrio prisutne i rekao:
”prvo neka uđu Putnikovci!”
ili
“ako ima nekoga iz Putnikova neka uđe!”
Doktor Dimča je otišao u zasluženu penziju cenjen i poštovan od
svojih sugrađana,
gde i danas živi u Uzdinu.
|
