.

  

   SPORT

 

   FUDBAL

 

   U Putnikovu se od sportskih disciplina najviše igrao fudbal i odbojka, kasnije stoni tenis (od 1968 g.) i naravno kao vid takmičarske discipline igrao se i šah.

   Fudbal je bio najomiljenija i najatraktivnija sportska disciplina, naročito za pionire i omladinu. Fudbal se igrao na takozvanom malom pašnjaku koji je ostavljen kao sportski teren.

   U periodu između dva svetska rata neke fotografije ukazuju na to da se u Putnikovu igrao fudbal. U ovom periodu je u Uzdinu osnovano “Sokolsko društvo” organizacija za telesno vežbanje koja je okupljala omladinu i školsku decu. Nema podataka da li je neko iz Putnikova bio član ovog društva, kao ni fudbalskog kluba “Unirea” koji je osnovan 1926. godine. Sva je prilika da se fudbal igrao u selu rekreativno, a sudeći po fotografijama moguće je da su neki igrali i za FK “Unirea”.

   Posle doseljavanja stanovništva iz Srbije i Bosne i Hercegovine šezdesetih godina prošlog veka Putnikovo je imalo najveći broj stanovnika a samim tim i dece i omladine pa je fudbal bio sport broj jedan.

 

Slika iz 1930.godine

S leva na desno : Jovan Ostojić, Ulmerov sin (nemac) i Jovan Radovanović

Odrasli su se nekako snalazili sakupljajući novac između sebe, pa su tako kupovali fudbalsku loptu. Deca su uglavnom pravili tz. “Krpenjače” a kasnije su se kupovale gumene lopte. Fudbal se u Putnikovu igrao od ranog proleća do kasne jeseni. Najviše se igrao leti za vreme školskog raspusta. Često se dešavalo da se fudbal igrao i zimi po snegu. Putnikovačka omladina je uvek bila takmičarski nadahnuta, pa se dešavalo da zimi posle igranke u 12 sati noću omladinci (kako se to kod nas govorilo “zarate”) iz doma odu pravo na teren i odigraju fudbalsku utakmicu po snegu.

   Da bi se fudbalska utakmica odigrala neophodne su dve ekipe. Da bi se formirale dve ekipe omladinci su se dovijali na razne načine. Najinteresantnije su bile utakmice “ulica protiv ulice” (Stankova, Davidova, Bosanska). Obično se za prvi maj organizovao turnir (ulica protiv ulice) u malom fudbalu, odbojci, stonom tenisu i šahu. Toga dana celo selo dođe da navija i bodri svoje igrače. Često su se igrale fudbalske utakmice između starih (preko 20 god.) i mladih (do 20 god.). Zatim oni koji su navijači Zvezde protiv onih koji su navijači Partizana, zatim oni koji su služili vojsku i oni koji nisu. Ipak najčešće se igralo tako što se okupe igrači i između sebe naprave dve ekipe.

Naročito za letnji raspust fudbal se igrao po ceo dan. Deca se obično okupe kod doma kulture i tu igraju lopte. Odrasli dečaci bi stojali iza gola i skupljali lopte gde su na malom pašnjaku igrali odrasli čekajući da od njih neko ode pa su ulazili na njihovo mesto da bi popunili broj.

.

Ekipa za veliki fudbal 1963. godine

S leva na desno : Čuče: Mio, Milivoj, Musa, Mikica, Ljubo Stoje: Cule, Peko, Radovan, Gane, Radosav, Miloš

.

Ekipa koja je igrala protiv FK “Unirea” u uzdinu1967.g. S leva u desno:

Čuče: Aleksa, Veljko, Pajca, Bone, Mikica, Slavko Stoje: Milivoj, Mirko, Radovan, Perica, Gane, Acko

Odrasli su najčešće utakmice igrali u piće, odnosno ekipa koja izgubi plaća piće. Kada se malo žešće “zarati”, naročito “stari i mladi” ili “ulica protiv ulice” onda se igralo u nekoliko gajbi piva i prase na ražnju. Bio je slučaj kada se utakmica “stari i mladi” igrala u “šišanje” na takozvanu “nularicu” do glave. Za stare (iznad 20 god.) kladio se Pejić Stanko, a za mlade (ispod 20 god.) Stevanović Stojan (1980 god.). Ovde valja napomenuti da je tada duga kosa bila u modi. Na ovoj utakmici pobedili su stari sa 1 : 0, međutim, Stojan nije ošišan ali je zato morao da plati dve gajbe piva. Na ovaj način utakmice su se igrale sve do 1985 godine. Od 1985 – 1990 fudbal se igrao obično samo vikendom ili praznikom, a od 1990 utakmice su se igrale sve ređe jer je omladine bilo sve manje. I ono malo omladine što je ostalo u selo uglavnom igraju utakmice na turnirima u okolnom mestima u letnjem periodu za vreme školskog raspusta.

Rekli smo već da se mali fudbal igrao svakodnevno što je dovelo do visokog nivoa kvaliteta igre te i rezultati nisu izostali. Putnikovčani su u malom fudbalu učestvovali na raznim turnirima bilo da su sami organizovali u mestu ili su igrali u okolnim mestima naše opštine. Svake godine redovno su učestvovali na opštinskim sportskim igrama i na turniru u Uzdinu koji se svake godine organizovao između ulica (7 ulica) dok se Putnikovo računalo kao osma ulica.

 

ODBOJKA

 

          Odmah posle fudbala u Putnikovu se najviše igrala odbojka. Prema kazivanju Jugoslava Radovanovića odbojka se počela igrati godinu ili dve dana posle izgradnje doma kulture, otprilike 1954/55 godine. Pošto se omladina okupljala kod doma kulture predviđeno je bilo da se napravi teniski teren. Međutim za njega je trebalo mnogo prostora pa je odlučeno da se napravi odbojkaški teren. Prva mreža je bila polovna, dosta stara pa su je meštani krpili. Kasnije su i sami pravili mreže, a kada je došlo do para kupovali su novu mrežu.

          Odbojka se igrala obično kasno po podne (pred veče). Preko dana se igrao fudbal a pred veče odbojka. Kao i fudbal, i odbojka se u letnjem periodu igrala svakodnevno. Naročito kada je sagrađen vatrogasni dom (1961) gde je otvorena i prodavnica. Teren se nalazio između doma kulture i vatrogasnog doma. Naročito vikendom i praznicima predveče se na odbojku skupi gotovo celo selo. Kao i na fudbalu i ovde je igralo više ekipa. Igralo se i u piće i prijateljski, važno je da se igra. Odbojka se igrala na travnatom terenu, međutim zbog čestog igranja trava brzo nestane pa se podigne velika prašina tako da se igrači u toku meča po nekoliko puta morali da polivaju teren vodom. Odbojka se uglavnom igrala rekreativno, te je dosta njih i iz Uzdina dolazio da igra odbojku.

          Nedaleko od odbojkaškog terena bilo je postavljeno “vratilo”. Ukopana su dva drvena stuba sa rupama a između njih je postavljena gvozdena šipka. Na vratilo su se najviše okupljala deca izvodeći razne akrobacije.

          Svakodnevnim igranjem odbojke došlo se do određenog kvaliteta igre pa su omladinci na omladinskim sportskim igrama nekoliko godina uzastopno osvajali prva mesta. Tako se rodila ideja da se osnuje odbojkaški klub u

.
Odbojkaška ekipa OK “ Putnikovac “ 1995. g.
.
Ženska odbojkaška ekipa 2002.g.

Putnikovu. Ideju za osnivanje odbojkaškog kluba je dao Ranko Stojanović, koji je bio inicijator i osnivač ovog kluba. Tako je 25 marta 1995 godine, osnovan odbojkaški klub (OK) sa zvaničnim nazivom O.K. “Putnikovac” Putnikovo. OK “Putnikovac” se takmičio u I Vojvožanskoj ligi grupa “Banat”.

   Prvenstvene utakmice su se odigravale (u zavisnosti od vremenskih prilika) u osnovnoj školi u Putnikovu na otvorenom prostoru (u dvorištu škole, izbetoniran je teren koji je odgovarao pravilima igre – propozicijama). Međutim u Putnikovu su se retko kad igrale utakmice, većinom su se igrale u fiskulturnoj sali osnovne škole “Moša Pijade” u Uzdinu i u osnovnoj školi “Mlada Pokolenja” u Kovačici.

          Odbojku u Putnikovu ne igraju samo muškarci već i devojke i mlađe udate žene. U letnjem periodu organizuju se turniri u okolnim mestima na kojima ekipa iz Putnikova redovno uzima I mesto.

  

   ŠAH

 

         Teoretičari Šaha su zapisali da je šah takva intelektualna delatnost (igra) koja u sebi sadrži i u kojoj se sučeljavaju komponente i sporta i umetnosti i nauke. Šah može da bude osim toga i igra, zabava i razonoda. U šahu se najbolje ogledaju čovečiji temperament i karakter. Šah je i matematika i geometrija. Šah je borbena veština, ratna veština u kojoj se mora planirati, smišljati, u kojoj bolji strateg pobeđuje. Šah je, život u malom.

         Što se Putnikova tiče šah se i danas igra kao zabava i razonoda. Dok se igra partija šaha zaboravi se stvarnost. Čuveni šahista Lari Evans kaže: “Šah je odbrana od stvarnosti”. U Putnikovu se šah naročito igrao u zimskom periodu, a u letnjem periodu nedeljom i o većim praznicima. Ima zaljubljenika u šah koji su u stanju da igraju po ceo dan i celu noć što se često i dešavalo.

         Pošto je u Putnikovu bilo dosta onih koji su u slobodno vreme igrali šah često su se organizovali turniri u šahu pa se došlo na ideju da se osnuje šahovski klub. Ideju i inicijativu za osnivanje omladinskog šahovskog kluba (OŠK) dao je Perović Predrag. Tako je 1976. godine osnovan OŠK “Putnikovo” Putnikovo.

OŠK “Putnikovo” se takmičio u “Južnobanatkoj” ligi. Dešavalo se da zbog nestašice novca po nekoliko sezona ne učestvuje na takmičenjima. Ali se klub ipak nekako održao do 1992 godine.

         Zbog stalnih finansijskih poteškoća nije u okviru kluba organizovana škola šaha da se poboljša kvalitet igre pa su članovi kluba uglavnom ostali na početnoj poziciji po kvalitetu igre na onom nivou kada su postali članovi kluba. Oni Članovi koji su redovnije i češće učestvovali na takmičenjima nešto su poboljšali kvalitet igre ali u celini gledano nisu postigli neki vidljiviji rezultat.

.

Turnir u šahu 1979.g. Stankova i Bosanska ulica.

U svakom slučaju OŠK “Putnikovo” je uopšte prvi klub koji je osnovan u ovom malom mestu. Ovaj klub je okupljao i omladinu i starije koji su se družili, upoznavali nove ljude, nova mesta i igrajući šah obišli su ceo Južni Banat.

Najbolji šahista u Putnikovu je bio Simić Nedeljko (Febel) koji se sedamdesetih godina prošlog veka odselio za BIH (Srebrenica). Malo kasnije kada je pristigao kao omladinac a i danas najbolje igra šah u Putnikovu Petrović Lazar. Svi ostali koji igraju šah su prosečni, i po kvalitetu igre približno su na istom nivou. Najzagriženiji za šah u Putnikovu je Zeremski Marinko (danas penzioner) koji je u stanju po ceo dan da igra šah bez obzira da li gubi ili pobeđuje. Dešava se da dok igra šah po ceo dan i ne jede.

Danas se šah najviše igra u Bosanskoj ulici. Leti kada nema posla ili je kakav praznik ljudi iznesu šahovske table na ulicu, sednu na klupu ili na travu, oko njih se odmah okupi još nekolicina, šale se i navijaju ili čekaju na red da i oni odigraju koju partiju šaha.

 

 

STONI TENIS

 

.
Turnir

Pored fudbala i odbojke u Putnikovu se igra i stoni tenis. Prvi sto za stoni tenis u Putnikovo su doneli Simović Milomir i Ranđel Anđelković 1968. godine. Simović Milomir je tada je tada bio predsednik mesne organizacije saveza omladine. Ovaj sto je doneo Mrvić Hranislav sa konjskim kolima iz Uzdina. Ovaj sto je u ime stonoteniskog kluba iz Uzdina poklonio omladini iz Putnikova Dalea Jova iz Uzdina. Ovaj sto je bio prilično oštećen pa su ga omladinci iz Putnikova gitovali i popravili tako da je bio osposobljen za upotrebu. U Putnikovu danas ima pravi sto koji je poklonio stonoteniski klub iz Uzdina.